Са око 65.000 становника на територији ужег градског језгра и преко 145 хиљада становника на територији Града и 101 насељем, привредним ресурсима, развијеним друштвеним делатностима и духовном надградњом, Крушевац данас представља економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар од значаја за Расински управни округ (чије је седиште у Крушевцу) и Републику Србију. Град Крушевац захвата површину од 854 км квадратних.



Основу привредног развоја Града Крушевца свих ових година чине метало-прерађивачка и хемијска индустрија. Сем великих друштвних колектива у граду има и преко 1200 приватних предузећа и 2500 самосталних радњи у свим делатностима.


Значајна пажња у протеклих 30-так година у  Крушевцу посвећивана је, и даље се то чини, развоју основног и средњег образовања: подизане су нове школе, дограђивани су и реконструисани многи школски објекти уз опремање савременим наставним средствима, опремом и училима.

Крушевачка котлина која обухвата композитну долину Западне Мораве простире се између: Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу, Краљевачке котлине и Ибарске долине на Западу.



Клима и рељеф

- Просечна температура 11°С,

- Релативна влажност ваздуха 66-83%,

- Снежни покривач 55-100 дана,

- Просечна надморска висина је 300 м

- Претежно брдско подручје са мањим низијским простором у долинама река


Природни ресурси

Око 29.900 ха земљишта је под шумама или 35% укупне територије Града. Највећи комплекс шума је на планинском масиву Јастрепца, најшумовитијој планини на Балкану.


На територији Града Крушевца налазе се значајна изворишта минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).


Грађевинског материјала (шљунка, песка и камена) има у долинама река (Западна Морава, Јужна Морава и Расина). Пешчар одличног квалитета налази се у зони Беле Воде, Брајковца, Шашиловца и Крвавице.


Значајна су потенцијална налазишта уљаних шкриљаца (Мачковац, Кошеви, Глободер) и битумена (угљоводоника) код Читлука.

Територију Крушевца пресеца разграната мрежа путева коју чине:

-магистрални пут М5 деоница Појате-Краљево, веза ауто-пута Београд-Ниш;

- регионални пут Р102 Крагујевац - Разбојна;

- регионални пут Р119 Читлук - Пепељевац - Александровац;

- регионални пут Р217 Варварин - Шанац - Јасика - В. Дренова;

- регионални пут Р221 Ђунис - Каоник - В. Шиљеговац - Рибаре;

- регионални пут Р221а Рибаре-Рибарска Бања;

- регионални пут Р223 Крушевац - Мудраковац - Ломница - Велики Јастребац;

- регионални пут Р 221б Каоник-Крушевац;

- мрежа локалних путева од којих је 174 км под асфалтом и 120 км без асфалта као и развијени улични систем који је радијалног карактера.


Основна саобраћајна мрежа постављена је тако да магистрални и регионални токови обилазе централни део града уз што оптималније повезивање како свих граничних зона тако и града као целине са магистралном и регионалном мрежом путева Републике Србије.



Путну  мрежу чини 68 локалних путева изграђених тако да повезују сва села са седиштем Града и важнијим саобраћајницама.



Јавни градски превоз путника врши предузеће "Југопревоз Крушевац" а.д. Крушевац; мрежа линија ЈГПа је организована тако да су приградска насеља и сва села повезна редовним линијама са центром града.



Развијен је ауто-такси превоз путника који је у сталном  порасту и постаје један од значајних начина превоза путника на територији Крушевца.


Железничка станица налази се на ободу централног градског подручја. У току је  електрификација железничке пруге Сталаћ-Пожега.

Удаљеност од ауто-пута је 27 км, од најближег аеродрома (Ниш) 80 км и од најближе луке (Београд) 200 км.



Удаљеност (км) од појединих градова:

Београд - 195

Сарајево - 380

Софија - 250

Солун - 520

Будимпешта - 600

Беч - 755

Атина - 1100