Градска слава Града Крушевца је Света Тројица (Силазак Духа Светога) - 174-ог дана у години (недеља). Као слава Града Крушевца прославља се од 1997. године у организацији Црквене општине.

У цркви се Тројице светкују као један од највећих хришћанских празника. Тројице су један од два велика празника који имају основ у Старом завету, а падају у ред дванаест Господњих празника. Њихов значај се огледа и у томе што се празнују три дана.

Тројице, или, по црквеном, Духови су празник Светог Тројства (Бог Отац, Бог Син и Бог Дух), којим се чува помен на силазак Светог духа на апостоле. По Светом писму, овај важан догађај се збио у педесети дан, или у седму недељу, по Христовом ускрснућу (Васкрсу).

У нашем народу Тројице важе такође за један од највећих празника, што се огледа и у чињеници да се у тројичној седмици, а поготову у три празнична тројичка дана, у највећем броју наших насеља одржавају месне свечаности (литије, молитве, обетине или сеоске прославе). У више општина наших насеља су, све до свршетка Другог светског рата, у ова три дана, поготово на сам дан Тројице, ишле поворке крстоноша - што је био ОПХОД посвећен заштити рода поља, воћки и усева. Да народна тројичка светковина чува остатке из словенске древности потврђује податак да се, понегде и данас, о овом празнику крећу краљице (девојачке поворке). И сада је у обичају да се на данашњи дан под у цркви посипа травом и цвећем, јер се у богомољама, док траје свечана служба, у многим крајевима плету венци. У Источној Србији се ови венци односе кућама, чувају, најчешће окачени уз икону, и користе се, према потреби, за кађење, јер се верује у њихову лековитост.