Крушевац - град богате традиције и вишевековнe историјe, некада средњевековна српска престоница, налази се у средишњем делу Србије, на раскрсници комуникација које су од памтивека пресецале Балкан и спајале његове периферне делове.


Крушевац је, као своју престоницу, подигао кнез Лазар. Званично, као година оснивања Крушевца се узима 1371., а вероватно је град завршен за око две године - до 1373. Крушевац су зидали новобрдски мајстори које је кнез Лазар довео са собом. Тек из 1376/7. године имамо први траг о граду, у болоњском препису Раваничке повеље.


Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу  за организацију државе.


Једно предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан.


Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана.


Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време - има турско име: Алаџа Хисар (Шарени град).


Под Турцима, град губи на значају.


У време аустријско - турског рата 1689., град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године  и за време Кочине крајине, 1789. године.  Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром.


У Првом српском устанку град је ослобођен 1806. и био слободан до 1809. Устаници га опет заузимају 1810. године, али  крајем устанка 1813. опет пада под  турску  власт.


Коначно ослобођење од Турака Крушевац је дочекао тек 1833. године.


По ослобођењу, почиње нагли развој и напредак, за који град може да захвали повољном географском положају.